Туризам у Черној Гори 2026: рекордна посјета и нови изазови одрживости
Прве званичне статистике за прво полугодиште 2026. потврђују рекордну туристичку посјету Черној Гори — преко 1,8 милиона долазака у прvih шест мјесеци, раст од 14,3 одсто у односу на исти период 2025. Аналитичари, међутим, упозоравају да раст бројки крије проблем неодрживе структуре туризма.
Монтенегро Стат и Министарство туризма и одрживог развоја објавили су полугодишњу статистику туристичких долазака. У периоду јануар–јун 2026. забиљежено је 1,83 милиона туристичких долазака, уз укупно 8,4 милиона ноћења. Просјечан боравак износи 4,6 ноћи — непромијењен у односу на 2025.
Структура долазака
Ако анализирамо структуру по земљама поријекла, водећа тржишта су остала константна: Србија (27,1 одсто долазака), Русија (12,8 одсто), Босна и Херцеговина (8,4 одсто) и Украјина (7,2 одсто). Значајан раст биљеже тржишта из Западне Европе: Њемачка (+28 одсто у односу на 2025), Британија (+22 одсто) и Француска (+19 одсто). Ово одражава нову маркетиншку стратегију Националне туристичке организације Черне Горе (ТО ЦГ) с акцентом на западноевропска тржишта.
Посебно је значајан раст сегмента наутичког туризма: маринама и сидриштима Бара, Тивта и Херцег Новог забиљежено је 34 одсто više пловила у односу на исти период прошле године — ефекат нових инфраструктурних капацитета и маркетинга на European Boat Show sajmovima.
Економски ефекти
Процијењени директни приходи од туризма у прва два кватала достигли су 610 милиона еура, раст од 11,7 одсто. Туризам тако представља около 24 одсто БДП-а у привременој процјени за прво полугодиште — задржавши своју позицију кључног стуба привреде Черне Горе.
Запосленост у туристичком сектору (директна и индиректна) нарасла је на процијењених 41.000 радних мјеста у сезони — 7 одсто višе него 2025. Међутим, аналитичари биљеже да је велики дио тог запошљавања привременог и сезонског карактера, с недостатком структурних мјера за ретенцију радне снаге.
Изазови одрживости
Растући проблем препуњености (overtourism) посебно је видљив у Котору, Будви и Светом Стефану. Постојећи капацитети канализационог система у Котору, класификованом као УНЕСКО Свјетска баштина, нису пројектовани за регистровани број посјетилаца у јулу и августу. Општина Котор иницирала је пројекат ограничења дневних посјетилаца с крузних бродова на 5.000 — мјера коју je поздравила УНЕСКО делегација приликом посљедњег мониторинг посјета.
Еколошки притисак приметан је и на другим нивоима: загађење мора у плажним зонама мјерено је на већем броју мјеста у јулу, уз повећан ниво нитрата близу Будве и Улциња. Агенција за животну средину захтијева убрзавање изградње постројења за пречишћавање отпадних вода у четири приморске општине.
„Рекордни бројеви долазака нису сами по себи циљ. Циљ је висококвалитетни, одрживи туриста са високом потрошњом — а не гомила по главама која прегори за три дана. Стратешки обрт ка квалитету мора да постане стварност, не само слоган."
Стратегија до 2030.
Министарство туризма представило је радни нацрт Стратегије туризма 2026–2030, с три кључна стратешка правца: диверзификација туристичких производа (наутика, авантуристички, здравствени и руралнi туризам), продужење туристичке сезоне ван јул–август периода, и увођење механизама за управљање туристичким токовима у заштићеним подручјима.
Стратегија предвиђа и развој аеродрома Тиват кроз приватно-јавно партнерство, с циљем повећавања капацитета за charter летове из западне Европе, Скандинавије и Израела у периоду ванвршне сезоне.