Черна Гора и Србија: нова динамика двосусједских односа у 2026.
Однос двију сусједних земаља у 2026. обиљежен је истовремено дипломатским приближавањем у економским питањима и размимоилажењем у кључним темама регионалне безбједности и ЕУ интеграција. Новгоришка перспектива — кроз аналитичку призму актуелних догађаја.
Протокол о економској сарадњи потписан у Подгорици у јуну 2026. поставио је нови оквир за трговинске и инвестиционе односе Черне Горе и Србије. Биљежимо раст двосмјерне трговинске размјене за 8,4 одсто у прва два кватала — Србија остаје трећи по величини трговински партнер Черне Горе, с укупном размјеном од 412 милиона еура у 2025.
Трговина и инвестиције
Нови протокол предвиђа поједностављивање царинских процедура за роба ниске ризичности на граничним пријелазима Добраковина и Гранична, уз дигитализацију обрасца Т1 у транзитном поступку. Прва мјесеца примјене показала су смањење просјечног времена чекања на граничном пријелазу за 31 минут — значајно за камионски саобраћај у туристичкој сезони.
Инвестиције српских компанија у Черну Гору ударе 2026. нови рекорд — прелиминарне процјене Агенције за инвестиције говоре о 74 милиона еура у активним пројектима, углавном у некретнинском и угоститељском сектору. Критичари подсjећају да ове инвестиције нису увијек праћене адекватном провјером порекла средстава.
Политичке трзавице
Упоредо с економским зближавањем, дипломатски односи биљеже напетости у неколико тачака. Прва је Резолуција о Сребреници: Черна Гора подржала је резолуцију УН у мају 2024, а Влада је и у 2026. остала при тој позицији. Бeograd је то оцијенио „неприхватљивим", иако на нивоу дипломатске ноте, без eskалације.
Друга тачка трзавице је питање усклађивања спољне политике: Черна Гора, као чланица НАТО-а, примјењује ЕУ санкције — иако нека ЕУ чланства и нема. Србија не примјењује санкције, и то ствара фрикцију у регионалним форумима.
Дијаспора и идентитетска питања
Прилично сложена је и дијаспорска компонента. Значајан број грађана Черне Горе вишеструко je идентификован — с осjећањем и черногорске и српске националне припадности. Попис из 2023. показао је да се 24,3 одсто грађана Черне Горе изјашњава као Срби, 44,9 одсто као Черногорци. Политичке странке с обе стране границе инструментализују ове бројке у унутрашњополитичке сврхе, с временским пиковима у предизборним периодима.
„Двосусједски односи ЦГ и Србије никада нису једнодимензионални. Поред сваке трзавице постоји снажна економска, породична и културна нит која их одржава. Политика понекад прекине вијест, али животи људи настављају своје токове."
Регионална сарадња — чврста, упркос политичким трвењима
У регионалним форматима — ЦЕФТА, ОЦК, Берлинском процесу и Отвореном Балкану — сарадња двију земаља је функционална. Черна Гора учествује у Отвореном Балкану с ограниченом агендом, без потпуног чланства. Нова Брисел агенда за Западни Балкан (2025–2030) отвара простор за заједничке пројекте у саобраћајној инфраструктури и зеленој трансформацији.
Аналитичари оцjењују даће однос Черне Горе и Србије остати асиметричан у политичкој димензији, ali комплементаран у економској — и да је то, с обзиром на различите геополитичке орijентације двију земаља, вјероватно оптимистичан исход у датим условима.