Политика Влада ЦГ

Ребаланс буџета: инфраструктура и зелена транзиција у приоритету

Министарство финансија детаљно образложило разлоге и правце прерасподјеле средстава у оквиру ребаланса за 2025. годину. Нова расподјела рефлектује реалне притиске на трошковну страну, али и стратешки заокрет ка одрживим инфраструктурним улагањима.

Zgrada Vlade Crne Gore u Podgorici, administrativni kompleks sa crnogorskim zastavama na ulazu, servisni auti parkirani ispred, sunčan dan
Зграда Владе Черне Горе у Подгорици — одатле су прошле недјеље упућени сигнали о новим буџетским приоритетима. Фото: Архива Novago

Влада Черне Горе усвојила је ребаланс буџета за текућу годину с укупним приходима процијењеним на 2,67 милијарди еура и расходима на нивоу 2,81 милијарде еура. Буџетски дефицит у износу од 140 милиона еура планира се финансирати комбинацијом еврообвезница и кредитних линија ЕИБ-а и ЕБРД-а.

Главни правци прерасподјеле средстава

Највећи помак у расходној структури односи се на финансирање инфраструктурних пројеката у саобраћају: Министарство саобраћаја добило је додатних 47 милиона еура за завршетак Луке Бар II фазе и почетак радова на деоници Матешево–Андријевица у оквиру ауто-пута Бар–Бољаре.

Зелена транзиција добила је посебну буџетску линију у износу 22 милиона еура, намијењену субвенцијама за соларне панеле за домаћинства, реконструкцију котларница у јавним установама и прве пилот пројекте офшор вјетроенергетике у Бококоторском заљеву.

С друге стране, поједина министарства суочила су се са смањењем средстава: Министарство просвјете биљежи номинално смањење у линијама сталне опреме (-8,4 мил. €), иако је плата и социјалних трансфера остала непромијењена. Министарство здравља добило је 11 милиона еура додатних средстава за здравствену инфраструктуру, прије свега за реконструкцију Опште болнице Пљевља.

Реакције из Народне скупштине

Министар финансија обратио се Скупштини са подробним образложењем у петак, наглашавајући да ребаланс није знак дисбаланса, него одговорног управљања у условима измијењених макроекономских параметара. „Прилив пореских прихода у првих шест мјесеци надмашио је пројекције за 4,2 одсто, али истовремено је дошло до скока каматних стопа на рефинансирање старих обвезница", рекао је министар.

Опозиционе групе у Скупштини покренуле су два питања у расправи: прво, неусаглашеност хронограма с роковима за коришћење ЕУ фондова (ИПА III циклус); друго, одсуство јасног фискалног правила које би ограничило дефицит у предизборним годинама.

„Буџет говори о приоритетима боље него ма какав програмски документ. И ово говори: аутопут, солари, Лука Бар. Питање је само да ли су рокови и извођачи спремни."

— Независни економски аналитичар Марко Вуковић, изјава за Novago

Зелена транзиција — озбиљан заокрет или буџетска симболика?

22 милиона еура за зелену транзицију значи 0,8 одсто укупних расхода, мјерено правима потрошње. Европска банка за обнову и развој препоручила је 2024. да Черна Гора у периоду 2025–2027. издваја не мање од 1,5 одсто БДП-а годишње у зелене инвестиције ако жели да испуни климатске циљеве у оквиру ЕУ приступних преговора — поглавље 27.

Субвенције за соларне панеле за домаћинства наишле су на позитиван одзив; у прва 72 сата функционисања интернет обрасца за пријаву, забиљежено је преко 4.000 захтјева у Подгорици, Никшићу и Бару. Министарство економског развоја суочило се с изазовом капацитирања процедура исплате у складу с државном помоћи.

Спољни дуг и фискална одрживост

Јавни дуг Черне Горе на крају 2025. планиран је на 63,4 одсто БДП-а — у паду у односу на вршни ниво 2021. године (82 одсто БДП-а), али и даље изнад медијана земаља у регији. МФМ у свом посљедњем чланку IV констатује да је ниво дуга управљив, али упозорава на ризике из потенцијалне рецесије на европском тржишту, пада прихода од туризма и потенцијалног скока увозних цијена енергената.

Буџетски одбор Скупштине расправљаће о ребалансу у редовној процедури, а гласање се очекује у другој половини августа. Аналитичари оцјењују да Владина парламентарна коалиција има довољну подршку за усвајање без значајних измјена, иако сигнали из парламентарног клуба мањинских странака указују на могуће амандмане у дијелу социјалних издвајања.